Sutra u Čurugu obeležavanje zloglasne racije

Хајде, ГЕНИЈЕ, објасни ми како је то 5.000 (како кажеш) за годину дана ТРИ ПУТА ВЕЋЕ од НАЈМАЊЕ 12.763 за 20 дана, ако је већ Веља у праву?
Сваки злочин осуђујем, поготово према невином становништву, без обзира ко је у питању. Једнако ме боли смрт детета у Африци и код нас. Нисам апсолутно хтео да бројим жртве, било чије. Али кад се већ ти и Веља фрљате подацима, ПОТПУНО испраног мозга, молим те докажи ми ову математичку тврдњу. Изведи било какав доказ да је 5.000 три пута веће од 12.763!

Како вас није срамота да на овакву вест постављате такве коментаре. Лепо сам рекао да се релативизацијом овог злочина рехабилитују извршиоци, а жртве убијају поново. Ти немаш ни мали мозак, можда онај мало мањи. То значи да нисте уопште другачији од оних јануарских злотвора, и да вас води иста фашистичка идеја.

Иначе дао сам ти + само због броја невино страдалих.

Питање за два кретена - да ли се вести односе на мученике побијених у Рацији у Чуругу или о партизанима (ови други су вам ближи, јер су имали задатак и после рата заташкавање злочина над Србима)?!

Tacno je Veljo, partizani su ubili izmedju '44 i '45 te oko 5.000 ljudi nesrba...!!!
Sve pise, i sve je na papiru ...!!!!

Nek im je vecna slava....

Није Вељо тако, никако!
Ако баш хоћеш да бројиш жртве, само изволи.
Немој да релативизујеш један планетарни злочин, другим локалним који, мотивисаним из НЕПРАВЕДНЕ освете, није ни близу исти.
Коначно знамо шта се дешавало свих тих година од 1941. до 1945.!
Као што рекох изброј жртве, ако баш тако гледаш, а онда погледај који је сам порив за такво нељудско понашање и једних, и других!
Само један злочин је био геноцидан, и нема теорије да ДОКАЗИМА објасниш да је било другачије!
Изволи, покушај!

Знаш ли да се таквим релативизацијама планетарног злочина директно рехабилитују кривци, а жртве поново сахрањују? Тешко то иде до малог мозга, зар не?

Ne zaboraviti, ali i nezaboraviti da je sve '44-45
trostruko vraćeno.

Prvo: Bolje ikad, nego nikad. Na izvinjenje mislim.
Drugo: Svaki zločinac ima ime i prezime.
Suština ovog pomena su žrtve i dobar primer kako su se neke države, posle rata, odnosile prema ratnim zločincima. I ne ponovilo se nikad ni nama a ni drugima! Toliko.

Zaboravili ste da pomenete i Bečej.

Svi su čuli za usmrćenu četu đaka u Kragujevcu, ali nisu svi čuli kako je tih dana samo u Čurugu ubijeno 86 dece starosti 0-15 godina. Neka mlađa i manja su hvatana za noge, a neka nabodena na bajonet, pa otrešena o obližnju banderu.
Privedene žene su skidali nage, mučili ih, sekli testerom grudi, pa onda puštali, a svi ostali su bačeni pod led Tise.
U svakom slučaju, istorija ide ovako - prvo se neko iživi nad Srbima, potom se Srbi ponekad svete, a posle pola veka primaju izvinjenja, puno im hvala što nam se izvinjavaju, kako je to lepo od njih...

Sajkaska:
akcija "nopoj"- 10 mrtvih fasista,preko 12.ooo ubijenih civila.

Kragujevac:
akcija "nopoj"- dvadesetak mrtvih fasista,preko 3.000 ubijenih civila.

Strasno!
Iz ovih primera se vidi pravo lice fasizma i neodgovornost "nopoj" prema narodu.

Moj otac je iz Čuruga, njegovi baba,deda i tetka od 17 godina su ubijeni u zloglasnoj raciji. Fašisti dedi nisu dali da svoje pokojne sahrani na čuruškom groblju nego je morao da ih sahrani u Gospođincima.Zbog svih žrtava neka se ne zaboravi.Pesma Spasenije Sladojev je tužna i jeziva, ali je istnita.

Народ који не памти своју историју осуђен је да је понавља!
Народу који заборавља своју историју неминовно следи проблем са географијом.

Страдање деце у Рацији веома лепо приказује Спасенија Цана Сладојев у следећој песми:

ДЕСЕТ КОРАКА ЖИВОТА

Господари ужаса предложили,
одлучили,
треба да иде.

Где да иде?
Недавно на свет дошао,
ни упознао га није,
а мора да иде.

Ударац тупи
црвени
црни
ударац у врат
обезглавио дете.

Несвесно
свесно – срце потрчало.

Први корак нагон
други
трећи
седми
осми жеља
девети у крило трчи.

Смеју се,
броје,
бодре га тирани.

Не да се корак,
не да се дечак.

Снагом човека
још једним
десетим кораком
утрчао у свој спас.

Десет корака живота
без живота
одживео дечак.

Посвећено Бошку Вулановићу, деветогодишњем дечаку из Госпођинаца, коме су мађарски фашисти у време злогласне Рације, 10. јануара 1942. године одсекли главу, а он наставио да хода...
Истог дана мађарски зликовци су убили Бошкову мајку Гордану (41) рођену Сузић, а претходног дана је убијен Бошков отац Илија (51) и браћа Јован (11) и Владмир (16) ученик петог разреда гимназије.

Док год памтимо до тада и постојимо.

Лупајте сад минусе тамо где никог не вређам, нисам због тога коментарисао, већ да неко прочита и запамти.

Nikada ne zaboraviti .